0

Kratka istorija malware-a | Treći deo: crvi (worms)

Nastavljam sa malware serijom. U ovom delu ćemo se pozabaviti crvima, kao i nekim malware-om koji je imao ozbiljne posledice po infrastrukturu.

 

Prvi crv nije novijeg datuma, već je nastao 1988. godine. Napisao ga je Robert Tappan Moris, koji je bio u to vreme student na MIT-u. Njegova namera je bila da prebroji broj računara na internetu. Međutim napravio je grešku u programu, pa se crv replicirao ponovo i na one računare na kojima je već bio. Na taj način je generisao veliki saobraćaj i gotovo onesposobio internet. Morris je bio prva osoba koja je osuđena na osnovu američkog zakona iz 1986. godine o računarskom uznemiravanju (Computer Fraud and Abuse Act). Bitno je napomenuti da u to vreme nije bilo potrebno koristiti exploite da bi se ušlo na neki računar, već se moglo jednostavno preko otvorenog porta pristupiti. Odnosno u ovo vreme još nije bio razvijen koncept sigurnosti na mreži.

 

CodeRed (2000) – CodeRed je prvi crv koji se širio, a da pri tome nije zahtevao nikakvu interakciju korisnika. Na taj način on se proširio svetom za nekoliko minuta. Skrivao se vešto od zaštita i imao je nekoliko funkcionalnosti koje su se odvijali u ciklusima. Napadao je IIS (Internet Information service). Prvih 19 dana u mesecu se širio mrežom. Od 20 do 27 dana lansirao je Denail of Service napade na nekoliko sajtova među kojima je bio i sajt Bele kuće. Poslednjih dana meseca je odmarao.

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=v6GnX3ZhuAg]

 

Nimda – Prva varijanta Nimde se pojavila 18. septembra 2001. godine i brzo se proširila svetom. Nimda kad se čita naopako poše admiN. Bila je relativno slična što se skeniranja mreže i širenja tiče kao i CodeRed, ali imala je nekoliko dodatnih funkcionalnosti. Da objasnimo najpre osnovnu funkciju širenja ova dva virusa. Oba su skenirala računare u potraži za računarom sa IIS servisom. Algoritam je skenirao sve IP adrese (CodeRed samo javno, dok je Nimda mogla da skenira i privatne IP adrese).  Prilikom skeniranja algoritam bi naišao na računare koji nemaju odgovarajući operativni sistem ili nemaju instaliran IIS ili je njihov IIS patchovan. Ovakve mašine bi ignorisao, ali bi takođe naišao na mašine koje imaju sve odgovarajuće i njih bi zarazio.

Nimda je imala osobinu da je mogla da menja hostovane web sajtove tako da pružaju download inficiranih fajlova. Na ovaj način je mogla da izbegne firewall i da se dalje širi u privatnim mrežama. Mogla je da inficira Windows 95,98, Me, NT 4 i Windows 2000. Nimda je imala i jednu grešku zbog koje u određenim situacijama je crashovala i nije mogla dalje da se širi.

 

Fizzer (2003) – Fizzer je bio prvi virus čija jedina svrha je bila da kreira profit. Dolazio je sa inficiranim attachmentno. Kada je attachment bio otvoren, inficirao je računar i slao sa njega spam poruke. U ovom trenutku se i menja struktura kreatora virusa. Do 2003. uglavnom se malware pisao entuzijastično, da se dokaže nešto, pokaže, eventualno osveti nekom zbog nečega. Od 2003. profit igra veliku ulogu. Tako i zemlje porekla se menjaju sa razvijenijih država, na države trećeg sveta. Dok sami kreatori se menjaju sa tinejdžera geekova, na poslovne ljude, čiji interes je kreiranje profita.

Teritorije porekla virusa pre 2003.

 

Teritorije porekla virusa nakon 2003.

Slapper je virus otkriven 13. septembra 2003. godine. Za upad na sistem koristio je ranjivost u OpenSSL-u i jedan je od prvih računarskih crva koji je inficirao Linux, odnosno Apache hostove. Takođe Slapper je imao backdoor, odnosno napadač je mogao da se prikači na zaraženi računar, izvrši komande ili instalira novi software. Backdor je osluškivao na portu UDP2002.

 

Slammer (2003) – Slammer je crv koji je koristio ranjivost u SQL serveru i Microsof Data Engine 2000. Svi programi koji su koristili bilo koji od ova 2 su bili potencijalna ulaznica za Slammer. Neki od programa preko kojih je ulazio su:

  •   Microsoft Biztalk Server
  •   Microsoft Office XP Developer Edition
  •   Microsoft Project
  •   Microsoft SharePoint Portal Server
  •   Microsoft Visio 2000
  •   Microsoft Visual FoxPro
  •   Microsoft Visual Studio.NET
  •   Microsoft .NET Framework SDK
  •   Compaq Insight Manager
  •   Crystal Reports Enterprise
  •   Dell OpenManage
  •   HP Openview Internet Services Monitor
  •   McAfee Centralized Virus Admin
  •   McAfee Epolicy Orchestrator
  •   Trend Micro Damage Cleanup Server
  •   Websense Reporter
  •   Veritas Backup Exec
  •   WebBoard Conferencing Server

Crv se širio samo kao memorijski proces. Nikad nije pisao ništa na hard disk. Kada bi se računar restartovao infekcija bi nestala. Međutim ukoliko je računar vezan na mrežu sa zaraženim računarom, verovatno bi uskoro bio ponovo inficiran. Slammer je kreirao velike količine saobraćaja, a na taj način gušio mrežu i paketi su krenuli da se gube u mreži. Na ovaj način prouzrokovao je ozbiljnu štetu, kao na primer ATM mreža Bank of America je bila srušena i 911 servis u Sietlu. Ni kontrole letenja nisu bile imune na zarazu.

 

Blaster je detektovan u augustu 2003. godine. Koristio je buffer overflow ranjivost na DCOM RPC (Distributed Component Object Model Remote Procedure Call). Korišćen je da napravi SYN flood na sajt windowsupdates.com. Međutim nije napravio veliku štetu jer je pravi sajt bio na windowsupdates.microsoft.com. Microsoft je privremeno i ugasio microsoftupdates.com. Sadržao je 2 poruke:

  • I just want to say LOVE YOU SAN!!soo much
  • billy gates why do you make this possible ? Stop making money and fix your software!!

 

Sasser (2004) – Sasser je koristio buffer overflow ranjivost na Local Security Authority Subsistem Servisu. Širio se kroz mrežu i često je umeo da sruši LSAS servis, čime bi se pojavio dijalog koji je odbrojavao minut do restartovanja računara. Kada je microsoft izbacio patch koji je mogao da se skine sa sajta je kod mnogih korisnika  doveo do frustracija, jer je skidanje i instaliranje patcha trajalo obično više nego što je bio vremenski interval za koji je Sasser rušio sistem. Srušio je mreže od Australije, preko Hong Konga do Sjedinjenog kraljestva.

Toliko za sad o crvima. U sledećem postu, koji će izaći uskoro ću se pozabaviti pojavom rootkitova poput SonyBMG, Mebroot, Conficker, kao i ransomware-om. Stay tuned.

 

 

 

 

 

Born in Bratislava, Slovakia, lived in Belgrade, Serbia, now living in Manchester, UK, and visitng the world. Nikola is a great enthusiast of AI, natural language processing, machine learning, web application security, open source, mobile and web technologies. Looking forward to create future. Nikola has done PhD in natural language processing and machine learning at the University of Manchester where he works at the moment.

Twitter LinkedIn Google+ YouTube Xing  

email
Liked it? Take a second to support Nikola Milošević on Patreon!
Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *